Karavela SE-210
Jednokrilni uskotrupni putnički avion francuske proizvodnje, namenjen za kratke i srednje letove. Na osnovu zahteva francuskog Komiteta civilnog vazduhoplovstva, za avionom koji je sposoban da ponese 55 do 65 putnika i 1.000 kg tereta na razdaljine do 2.000 km, na konkursu je pobedila firma Jugozapad (Sud-Ouest) sa svojim projektom H-210. Područje nosa i raspored kokpita preuzeti su po licenci od britanskog aviona de Havilend Komet, dok je ostatak aviona bio originalnog dizajna. Prototip je prvi let napravio 27. maja 1955. godine, dobivši ime Karavela, a avion je imao par Rols Rojs Avon Mk.522 motora. Zahvaljujući kampanji i letnim karakteristikama dva prototipa, koji su obilazili širom Evropu i Severnu Afriku, stigle su već 1956. godine prve narudžbine od Er Fransa i sledeće godine od skandinavskog prevoznika SAS-a.
Prvi komercijalni let se desio 6. maja 1959. godine kada je Er Frans izvela let od Pariza do Istanbula, sa stajanjima u Rimu i Atini. Prvi avion u Er Fransu je krstila Ivon de Gol, žena francuskog predsednika Šarla de Gola, sa imenom Loren. Zahvaljujući dobroj aerodinamici avion je imao finesu 1:20 pa su piloti u šali govorili da je to putnička jedrilica, što je demonstrirano na letu od Pariza do Dižona 1959. godine kada je avion pod nadimkom Alzas, izveo većinu leta jedrenjem. Smeštajem motora u rep aviona smanjen je nivo buke u putničkoj kabini čime je povećana udobnost letenja. Proizvedeno je ukupno 282 primerka sa prototipovima sve do 1972. godine, i koristila se u blizu 50 zemalja na svim kontinentima sveta.
Prva Karavela u floti JAT-a je sletela 21.januara 1963. na beogradski aerodrom kao prvi mlazni putnički avion kod nas. Ubrzo je zamenila Konver, koji je tada bio okosnica JAT-ove flote, od kojeg je imala daleko bolje karakteristike. Prevozila je dva puta više putnika (72) dva puta većom brzinom (800 km/č) na dva puta veću udaljenost (2.500 km) nego Konver. Do 1976. godine, kada su zadnje povučene iz flote, kroz JAT ukupno je prošlo ukupno osam Karavela. Pored JAT-a, i Ineks Adrija Aviopromet je koristila jednu iznajmljenu Karavelu, dok je jedna bila i u Titovoj "Beloj floti". Izložena Karavela (YU-AHB, f.br. 135, ex F-WJAK) uvrštena je u flotu JAT februara 1963. godine i tada je dobila lično ime Bled. Prizemljena je 1976. godine, da bi naredne godine bila dodeljena Muzeju vazduhoplovstva.
