Ikarus ''451''
Razvoj vazduhoplovstva podrazumevao je brojna ispitivanja i eksperimente. Jugoslovenska avio-konstrukcija je na tom polju bila veoma aktivna i dala je značajne rezultate. Mnogi projekti pokrenuti su u Kraljevini Jugoslaviji i nastavljeni posle Drugog svetskog rata. Jedan od najpoznatijih programa jeste poduhvat konstruktora Dragoljuba Bešlina, koji je radio u saradnji sa fabrikom „Ikarus” iz Beograda. Projekat započet kao drveni avion B-5, nastavljen je kroz letelicu Ikarus 451. Ovi projekti predstavljali su rešenja za nove vazduhoplovne standarde.
Tridesetih godina brzine aviona dostigle su 600 do 700 km/h, a tokom borbenih dejstava pilot je često bio prinuđen da manevriše svojim avionom, pri čemu je bio izložen snažnom G-opterećenju. U težnji da prevaziđe problem negativnog uticaja G-opterećenja na pilota, Bešlin je u avionu B-5 primenio rešenje pri kome je pilot upravljao ležeći na stomaku. Avion nije ispitivan u vazduhu zbog Aprilskog rata 1941. godine, a prototip je zarobljen i ispitivan u Nemačkoj u toku rata.
Rad na Bešlinovom projektu nastavljen je posle rata. Najpre je 1947. godine napravljen eksperimentalni laki avion Ikarus 232 pionir, koji se naslanjao na predratni projekat B-5. Zatim je, pod oznakom 451, realizovan eksperimentalni laki jurišni aion. Zbog malog poprečnog preseka trupa i pored relativno skromne pogonske grupe bio je veoma brz, a pilot je bez problema izdržavao preopterećenje od 9 G-jedinica. Međutim, ovakva konstrukcija imala je negativne posledice na pilota – opterećenje vratnih pršljenova, otežano disanje i loša preglednost kabine. Ovi činioci, kao i pojava anti-G odela, bile su presudni da se odustane od daljeg razvoja.
Primerak u zbirci muzeja bio je drugi prototip. Rashodovan je 1957. godine i kasnije dodeljen Muzeju vazduhoplovstva.
