30.10.2024

Обележавање 177 година постојања Музеја Војводине



Музеј Војводине је у петак, 25. октобра, уз отварање изложбе "Земља и небо – Српска Војводина у срцу и души", аутора Зорана Вељановића, архивског саветника-кустоса историчара и Димитрија Михајловића, кустоса историчара, прославио 177. годину постојања. Ову прилику искористили су да се захвале свим сарадницима и пријатељима, али и да се подсете свих активности у претходних годину дана.

Обележавању годишњице Музеја Војводине присуствовали су припадници Музеја ваздухопловства, директор Музеја пп Мики Миленковић, начелница Одељења за музејску делатност виши кустос Мирјана Новаковић Мунишевић и кустос документариста Бојана Беук, чиме се наставља успешно започета међуинституционална сарадња.

Уз пригодан програм и отворање изложбе, присутним гостима су се обратили: Вера Којић, в.д. подсекретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, Зоран Вељановић, аутор изложбе и проф. др Слободан Бјелица. В.д. директора Музеја Војводине Чарна Милинковић у говору се осврнула на досадашња постигнућа као и на планове и циљеве ка којима ће се кретати у наредном периоду.

Музеј Војводине годинама чува и негује наслеђе које инспирише на богато деловање у будућности. Музеј Војводине је један од најстаријих, најзначајнијих и највећих музеја у нашој земљи. Његови почеци који представљају историјски континуитет постојања, прате се у Будимпешти, где је 1826. године основана Српска народна збирка заслугом групе родољубивих интелектуалаца. Они су имали жељу да сачувају националну културу Срба на просторима Хабзбуршке монархије, те се из те жеље несвесно или свесно родила и визија која је створила касније једну музејску установу. Најистакнутија личности тог времена био је Сава Текелија, мађарски племић српског порекла, који је поклонио велики број вредних предмета за Српску народну збирку. Ова збирка прераста у Музеј Матице Српске 1933. године, а након Другог светског рата и нових политичких прилика, 1947. године у Војвођански музеј, чији је оснивач Скупштина АП Војводине. Спајањем Војвођанског музеја и Историјског музеја Војводине (некадашњег Музеја Револуције), 1992. године настао је данашњи Музеј Војводине као највећи комплексни музеј у Републици Србији и други по своме значају. У Музеју Војводине се чувају многобројни предмети који представљају културно благо Србије и показују развитак људског друштва у континуитету од осам хиљада година на данашњем тлу Војводине.