Падобрани и опрема
Почевши од првог скока на тлу Југославије 1925. године и првог Југословена Драгутина Доланског који је то урадио наредне године, падобранство се убрзано развија. Постигло је праву афирмацију отварањем прве фабрике падобрана Кнебл и Дитрих у Инђији 1933. године. Најславнији дани падобранства у Југославији су обележени појавом локалних аеро клубова после рата.
Стога не чуди што управо ова збирка завређује место у Музеју ваздухопловства као оличење сегмента ваздухопловне индустрије која садржи преко педесет различитих падобрана, параглајдера, параплана и остале падобранске опреме. Падобрани су углавном коришћени у спортским аеро клубовима широм бивше Југославије. Други сегмент збирке представљају падобрани који су били у употреби у Југословенској народној армији, Војсци Југославије, Војсци Србије и Црне Горе и Војсци Србије.
Најзаступљенији су падобрани из фабрике Фрањо Клуз из Београда, наследници фабрике из Инђије. Међутим, осим падобрана произведених у Србији, могу се наћи падобрани из Велике Британије, Швајцарске, Немачке, СССР и САД. Збирка садржи скоро све врсте падобрана: десантне, школско-тренажне, спортске, резервне, спасавајуће, кочеће и теретне. Међу њима се налазе падобрани са квадратном и округлом куполом, падобрани типа крило, итд.
Што се тиче пратеће опреме, у Музеју ваздухопловства се чувају комплети за паковање падобрана, торбе, системи веза, навлаке, стабилизације, пилот-падобрани и друга опрема.
ФОТО
