МиГ-21Р (Л-14И)
Паралелно са развојем ловачке варијанте, током 1965. године пројектована је извиђачка верзија авиона МиГ-21Р. За основу је узета варијанта МиГ-21ПФМ која је претрпела одређене измене. Најпре је повећан хрбат иза кабине, како би се на тај начин капацитет резервоара повећао за додатних 300 литара горива. Затим је уклоњен подтрупни контејнер са топом ГШ-23Л, а испод крила су инсталирана додатна два подвесна носача.
У питању је био први совјетски суперсонични авион намењен за електронско извиђање противника. Извиђачка опрема је смештена у посебан подтрупни контејнер, за разлику од авиона западне производње код којих се извиђачка фото-опрема уграђивала у труп авиона. У зависности од мисије могла се уградити опрема за ноћно, дневно и електронско снимање. Иако опремљена за извиђање, ова верзија се могла користити и у борбеним мисијама.
Југословенско Ратно Ваздухопловство је поседовало укупно 12 авиона МиГ-21Р (Л-14И), који су у оперативној употреби били од 1968. до 2004. године. У извиђачким јединицама заменили су авионе RT-33 и IF-86D. Током ратне 1991. године изгубљена су 3 МиГ-21Р. Два примерка овог авиона су додељена Музеју ваздухопловства 2003. године. На спољној поставци је изложен МиГ-21Р евиденцијског броја 26105 и фабричког броја 1709. На њему се налази контејнер који је садржао извиђачку опрему.
