Даглас ДЦ-3/Ц-47Б "Skytrain"
Нискокрилни двомоторни транспортни авион са увлачивим класичним стајним трапом. ДЦ-3 ("Douglas Commercial") био је врхунац развојног напора који је започео захтевом Трансконтинентал и Вестерн Ерлајнса ("TWA") конструкторском бироу Доналда Дагласа да дизајнира и направи авион који би омогућио "ТВА" да се такмичи са "Јунајтед ерлајнсом". Убрзо, на основу конструкција ДЦ-1 и ДЦ-2, полетео је прототип авиона 17. децембра 1935. године са ознаком ДЦ-3.
Убрзо после тога су стигле бројне наруџбине авиокомпанија, а ДЦ-3 је један од најзаслужнијих авиона за популаризацију ваздушног путовања у САД. Флоте ДЦ-3, које су имале неколико америчких авиокомпанија, утaбале су пут модерном ваздушном саобраћају и замени воза као омиљеног превозног средства за превоз преко америчког континента. Могао је прећи амерички континент за око 15h, уз три стајања за досипање горива, што је било далеко краће него вишедневно путовање возом.
Ова цивилна верзија се производила до 1943. године, када је компанија због великих војних наруџбина била принуђена да се окрене производњи војних варијанти авиона. Произведено је нешто више од 600 авиона. После цивилне варијанте намењене авиокомпанијама, америчка војска је 1938. године нашла примену прве војне верзије ДЦ-3 под ознаком Ц-41. Недуго после напада на Перл Харбур, 23. децембра 1941. године, први пут је полетела најпознатија војна верзија авиона Ц-47 "Skytrain" ("Небески воз"), која се од цивилног ДЦ-3 разликовала у бројним модификацијама, укључујући теретна врата, ојачани под, скраћени конус за реп за вучу једрилица итд. Током Другог светског рата, оружане снаге многих земаља користиле су Ц-47 за превоз трупа, терета и рањеника. Више од 10.000 летелица произведено је у Калифорнији и Оклахоми до августа 1945. године, а ова војна варијанта се користила у преко 50 земаља, између осталих и у Југославији. Имао је битну улогу током Другог светског рата, а нарочито на Пацифику.
После рата је коришћен у снабдевању Берлина, током блокаде 1948. године, али и у Корејском и Вијетнамском рату. Након Другог светског рата многи Ц-47 су представљали ратне вишкове, које су добијале разне авиокомпаније, што је допринело развоју ваздушног саобраћаја у целом свету. Користио је травнате терене за полетање и слетање, што је било од великог значаја због неразвијене аеродромске инфраструктуре.
Прва "Дакота", како је популарно звана код нас по надимку авионима испорученим енглеском РАФ-у, уведена је 1944. године у Југословенско ратно ваздухопловство, када је група наших механичара оспособила један амерички Ц-47 који је принудно слетео код Љубовије. После рата, као помоћ запада, ЈАТ је добио неколико Ц-47 који су прерађени у путничку варијанту ДЦ-3, а 1953. године почело је његово масовно увођење у ЈРВ које је укупно користило 41 авион овог типа. Носио је 25 војника и падобранаца или до 2.000 кг терета. Војни примерци расходовани су крајем 1976. године.
Музејски примерак (ев. бр. 71214, фаб. бр. 16472/33220) уведен је у ЈРВ 8. марта 1954. године у 119. ваздухопловни транспортни пук. Из Ниша је прелетео 24. септембра 1976. на аеродром „Београд” где је расходован и предат Музеју. Током оперативне употребе авион је прерађен у верзију за картографско снимање земљишта због чега је опремљен носачем за камеру у теретном простору, кисеоничком опремом за руковаоце камером и посебним радио-навигационим уређајима.
