Поликарпов По-2
По-2 је совјетски двокрилни авион намењен за обуку пилота, а имао је широку примену и у спортској и привредној авијацији. Полетео је први пут 7. јануара 1928. године под називом У-2. Познат је по једноставности производње, одржавања и употребе. Одликовала га је могућност полетања и слетања на кратким пистама.
Коришћен је као авион за почетно школовање војних пилота Црвене армије, као и цивилних пилота у аеро-клубовима. Због употребе у пољопривреди добио је надимак „кукурузник”. Након смрти конструктора Поликарпова 1944. године, у његову част назив авиона промењен је у Поликарпов По-2. Током Другог светског рата коришћен је у совјетском ваздухопловству као извиђач и лаки ноћни бомбардер, са женским посадама које су непријатељски војници називали "Ноћним вештицама".
Поликарпов По-2 појавио се у Југославији први пут 1944, када су примљена прва четири примерка. Након 1945. године, Југославија је набавила укупно 120 примерака овог авиона. У Ваздухопловном савезу Југославије од 1951. године па до краја седамдесетих година коришћено је око 90 авиона тог типа, који су повучени из употребе у Југословенском ратном ваздухопловству. Постојала је и салонска верзија авиона коју је маршал Жуков поклонио Јосипу Брозу Титу октобра 1944. године.
У збирци Музеја ваздухопловства налазе се два примерка поликарпова По-2, од којих је један на сталној поставци. Изложени По-2 (YU-CNT) у Музеју ваздухопловства једини је сачувани аутентични примерак овог типа авиона у Србији, са оригиналним мотором. Коришћен је за основну обуку пилота, као хидроавион, лаки извиђачки авион, курирски, санитетски и пољопривредени авион.
