Икарус ''451''
Развој ваздухопловства подразумевао је бројна испитивања и експерименте. Југословенска авио-конструкција је на том пољу била веома активна и дала је значајне резултате. Многи пројекти покренути су у Краљевини Југославији и настављени после Другог светског рата. Један од најпознатијих програма јесте подухват конструктора Драгољуба Бешлина, који је радио у сарадњи са фабриком „Икарус” из Београда. Пројекат започет као дрвени авион Б-5, настављен је кроз летелицу Икарус 451. Ови пројекти представљали су решења за нове ваздухопловне стандарде.
Тридесетих година брзине авиона достигле су 600 до 700 km/h, а током борбених дејстава пилот је често био принуђен да маневрише својим авионом, при чему је био изложен снажном Г-оптерећењу. У тежњи да превазиђе проблем негативног утицаја Г-оптерећења на пилота, Бешлин је у авиону Б-5 применио решење при коме је пилот управљао лежећи на стомаку. Авион није испитиван у ваздуху због Априлског рата 1941. године, а прототип је заробљен и испитиван у Немачкој у току рата.
Рад на Бешлиновом пројекту настављен је после рата. Најпре је 1947. године направљен експериментални лаки авион Икарус 232 пионир, који се наслањао на предратни пројекат Б-5. Затим је, под ознаком 451, реализован експериментални лаки јуришни аион. Због малог попречног пресека трупа и поред релативно скромне погонске групе био је веома брз, а пилот је без проблема издржавао преоптерећење од 9 Г-јединица. Међутим, оваква конструкција имала је негативне последице на пилота – оптерећење вратних пршљенова, отежано дисање и лоша прегледност кабине. Ови чиниоци, као и појава анти-Г одела, били су пресудни да се одустане од даљег развоја.
Примерак у збирци музеја био је други прототип. Расходован је 1957. године и касније додељен Музеју ваздухопловства.
