Линк-тренер АН-2550-1

Развој цивилног ваздушног саобраћаја двадесетих година прошлог века довео је до појаве новог типа летења у свим метео-условима и ноћу - такозваног инструменталног летења. У тежњи да смањи ризик и трошкове обуке, амерички конструктор Едвин Линк конструисао је 1931. године тренажер који представља пилотску кабину са свим инструментима, постављену на носач тако да може да се окреће, љуља и нагиње зависно од задате команде на исти начин као прави авион, при чему сви инструменти реагују на одговарајући начин. Ово је остварено помоћу вакуумског система и вентила повезаних са пилотским командама и инструментима. Поред тренажера за засебним столом седи наставник који прати рад ученика помоћу посебног писача - „паука” и групе инструмената.

Његова масовнија примена у пилотским школама у Сједињеним Државама уследила је после серије катастрофа 1934. године, проузрокованих ниским нивоом обуке америчких пилота у „слепом летењу”, а Други светски рат је довео до његове масовне примене. Данас су тренажери за „слепо летење” незаобилазан део обуке цивилних и војних пилота и имају заједничко име „линк-тренер”.

Првих пет примерака који су стигли у Југославију набављени су 1939. године за потребе обуке пилота „Аеропута”, а после Другог светског рата набављени су у два наврата - првих 10 комада 1945. године, а потом још 14 комада 1946. године и код нас су добили ознаку АНТ-18.

Изложени примерак је оригиналан тренажер Едварда Линка и добијен је од Аерокулуба „Фрањо Клуз” из Земуна 1992. године