О нама

Музеј ваздухопловства у Београду је основан са жељом да се сачувају материјална сведочења значајна за настанак и развој ваздухопловства на нашим просторима. Реч је о установи која се у протеклим деценијама, по квалитету и квантитету својих збирки, сврстала међу водеће институције ове врсте у свету.

Након завршетка Првог светског рата, у новоствореној држави, расте свест о потреби очувања летелица и формирања ваздухопловне збирке. Један од првих експоната, приказан на првој ваздухопловној изложби организованој у Београду 1925. године, био је моноплан Блерио XI, заробљен на аеродрому у Мостару 1918. године. Овај авион ће заузети почасно место и на Првој међународној изложби, одржаној у Београду 1938. године у павиљону југословенског ваздухопловства на локацији старог сајмишта. Међутим, тада изложени авиони су током Другог светског рата уништени. Непосредно по окончању рата, група инжињера је на београдском аеродрому сакупила већи број авиона са намером да управо они буду први експонати будућег музеја, али наређењем тадашње Команде Ваздухопловства већи део тих авиона је уништен. Захваљујући срећној околности, неколико ретких и заиста вредних авиона је ипак сачувано како би употпунили предвиђену изложбу на Калемегдану поводом годишњице устанка против окупатора. Међу њима су и једни од данас највреднијих музејских експоната, ловци Фиат Г 50 бис и Фоке Вулф 190 Ф-8.

И поред почетних неуспеха, рад на сакупљању домаћих и страних авиона, ваздухопловних мотора и друге опреме је настављен, што је коначно 15.02.1957. године довело до циља. Тог дана је при Команди Ратног Ваздухопловства у Земуну, у једној омањој просторији, основано "Одељење за историју и Музеј југословенског ваздухопловства". Први задаци, уједно и најважнији, били су прикупљање, обрада и чување предмета и документације, као и формирање збирки. Сакупљани су подаци о томе где се све налазе разноврсни материјали, који су могли чинити део неке будуће збирке. Најтеже је било прикупљање летелица, што због отежаног преноса, што због немогућности њиховог смештаја. Година 1960. донеће промене. У Команди Ратног Ваздухопловства и Противваздушне Одбране донета је одлука да се Музеј премести на стари београдски аеродром. Добијен је простор од преко 500м² у приземљу зграде предратног официрског клуба. Тиме су услови за рад знатно побољшани и омогућен је настанак прве праве ваздухопловне збирке. Тако су редом на стари аеродром пристизали ловац бомбардер Ф 47 Тандерболт, ловци Месершмит Ме 109, Спитфајер, Харикен, који и данас чине значајан део сталне поставке Музеја. Један од првих домаћих авиона, који је преузет већ 1958. године, био је Физир ФН, произведен 1929. године. Збирку су обогатиле и прве једрилице, Чавка и Јастреб, затим и шампионска једрилица Кошава. Такође су постепено формиране збирке авиомотора, ваздухопловног наоружања и макета, као и фототека и библиотека.

Слика 1: Део сталне изложбене поставке Музеја ваздухопловства

С обзиром на скученост простора на старом аеродрому, Музеју је била потребна адекватна зграда, са знатно већим изложбеним простором, депоима, радионицама и другим пратећим просторијама. У акцију изналажења овог новог решења укључиће се и цивилне ваздухупловне институције и предузећа, тако да ће планирани објекат настати заједничким напорима и средствима војног и цивилног ваздухопловства. Прихваћена је локација на новом београдском аеродрому због највећег простора и могућности ширења, а Музеј се сам по себи јако добро уклапа у модеран аеродромски амбијент. Септембра 1975. године почела је изградња нове зграде, али услед проблема, финансијске и техничке природе, радови ће трајати више од једне деценије. Најзад, 21. маја 1989. године, уз присуство представника оснивача, медија, као и више хиљада људи, свечано је отворен нови музејски објекат, који и сам представља модерно и атрактивно архитектонско дело.

Слика 2: Зграда Музеја ваздухопловства и спољна изложбена поставка

Парарелно са изградњом зграде активно се радило и на уређивању прве сталне поставке, која ће бити смештена у три нивоа, на 6.000 м². Прављени су планови за изглед изложбе, набављани су нови експонати. Вршене су и размене са страним музејима и колекционарима, од којих је веома успешна била размена којом је за совјетски авион Поликарпов По 2 добијена реплика француског ловца из Првог светског рата Њепор XI, са оригиналним мотором, елисом и другим деловима. Током седамдесетих и осамдесетих година, настављен је свестран рад на прикупљању, како летелица, тако и разноврсне историјске документације и предмета, што је увећало значај постојећих збирки и уједно омогућило настанак нових. Тако настају збирке униформи и летачке опреме, плаката, филателије, разгледница... Музеј активно сарађује са домаћим и страним музејима, усвајајући и примењујући њихова искуства и решења.
Током наредних година, кроз сталну поставку, коју је само првог дана посетило око 6 000 људи, као и преко великог броја тематских изложби, у оквиру и ван њега, Музеј се постепено афирмисао и стицао углед. Стална изложбена поставка и данас представља огледало Музеја. Она презентује развој сто година авијације, од пионирског периода до модерног доба. Прича почиње 1910. године са авионом Ивана Сарића, који је први полетео изнад наших простора и наставља се пратећи два светска рата, где су изложени експонати великог светског значаја, од којих данас многи представљају реткост и малобројне сачуване примерке, као што је случај са чувеним совјетским авионом Јак 3. Након Другог светског рата почиње ера млазне авијације, Локид Т-33А, Тандерџет Ф-84 Г, као и чувени Сејбр Ф-86Д , представљају овај период. Збирку употпуњује МиГ 21, први суперсонични ловац коришћен у југословенском ваздухопловству. Домаћу ваздухопловну индустрију, која је својевремено била на завидном нивоу развоја за једну малу земљу, између осталих, представљају Соко Крагуј Ј-20, Галеб Г2, као и 451М и 451ММ Стршљен, експериментални млазни авиони наших конструктора. На централном положају налази се Орао Ј-22, прототип домаћег ловца - бомбардера, који је полетео 1974. године.

Развој националног ваздухопловства представљен је и у оквирима тематских изложби: "Српска авијатика 1912-1918", "Ваздухопловство у априлском рату 1941. године". Део поставке чини и изложба посвећена НАТО агресији на СРЈ 1999. године, насловљена са "Експонати који су падали са неба". Велика пажња посвећена је настанку и развоју југословенске ваздухопловне индустрије и авиокомпанија, као значајним и незаобилазним сегментима наше авијације.

На спољној поставци налазе се војни и цивилни ваздухоплови, који су некад летели код нас и такође чинили део југословенских ваздухопловних снага.

ВИДЕО

Музеј ваздухопловства